Ruski peptidi: šta obuhvata taj pojam

Peptidna hemija bila je jaka istraživačka oblast u sovjetskim, a zatim ruskim institutima, i deo tamo opisanih jedinjenja nikada nije prošao kroz zapadne regulatorne postupke. Zato se u zapadnoj literaturi pojavljuju retko, a u ponudi na internetu često — praznina u dokumentaciji popunjena je marketingom.

Otuda i sam izraz: kupci ga koriste da označe „ono što se ne nalazi u apoteci”, a ne neku zajedničku strukturu. Molekuli u toj grupi razlikuju se po dužini lanca, po načinu dobijanja i po tome da li su uopšte definisana jedinjenja.

Najveći deo pojma odnosi se na vrlo kratke peptide — od dva do četiri aminokiselinska ostatka — koje je ruska škola gerontologije opisala kao „peptidne bioregulatore”. Najpoznatiji primer je epitalon (Ala-Glu-Asp-Gly), sintetički tetrapeptid izveden iz epitalamina, ekstrakta epifize.

Hemijski, reč je o jednostavnim i jasno definisanim molekulima: kratka sekvenca, mala molarna masa, sinteza na čvrstoj fazi. U pretkliničkoj literaturi javljaju se u radovima o telomerazi i ćelijskom starenju na ćelijskim i animalnim modelima; to su eksperimentalni modeli, a ne ishodi kod ljudi. Hemijski identitet epitalona razlaže vodič kroz epitalon.

Ista škola opisala je i preparate iz životinjskih tkiva pod imenima poput timalina; oni pripadaju trećoj grupi u ovom pregledu, jer nisu pojedinačna jedinjenja.

Semaks i selank su definisana sintetička jedinjenja razvijena u ruskim institutima i registrovana kao lekovi u Ruskoj Federaciji, ali ne i u Evropskoj uniji ili Srbiji.

Semaks je heptapeptid izveden iz fragmenta adrenokortikotropnog hormona (ACTH 4–10), sa dodatkom tripeptida Pro-Gly-Pro koji lanac čini otpornijim na razgradnju. Selank je analog tuftsina, kratkog imunološkog peptida, produžen istim tripeptidnim repom. U literaturi se oba opisuju u kontekstu neuropeptidne signalizacije na animalnim modelima. Hemijski podaci za selank nalaze se u vodiču kroz selank.

Za razliku od prve grupe, ovde postoji jasan hemijski identitet i objavljena sekvenca, pa se serija može analitički proveriti kao i svaki drugi sintetički peptid.

Treću grupu čine preparati poput cerebrolizina ili korteksina, dobijeni enzimskom razgradnjom životinjskog tkiva. Rezultat nije jedan molekul nego smeša kratkih peptida i aminokiselina promenljivog sastava.

Razlika je praktična, ne akademska: takav preparat nema sekvencu, nema CAS broj i ne može se opisati čistoćom u procentima, jer nije pojedinačno jedinjenje. Ono što se o njemu dokumentuje jeste postupak proizvodnje i sadržaj peptidne frakcije. Svrstavanje takvih preparata u istu rečenicu sa sintetičkim tetrapeptidom najčešći je izvor zabune oko ovog pojma.

Molekul nema nacionalnost. Peptid zadate sekvence sintetisan u Rusiji, Kini ili Nemačkoj isti je molekul; ono što se razlikuje jeste čistoća konkretne serije i dokumentacija koja je prati. Oznaka porekla, dakle, ne govori ništa o kvalitetu materijala u bočici.

Ne govori ni o pravnom statusu. Da je nešto registrovano kao lek u Ruskoj Federaciji ne znači da ima dozvolu bilo gde drugde, kao što ni odsustvo dozvole ne čini jedinjenje ni boljim ni gorim — samo drugačije regulisanim.

Ono što se o seriji zaista može proveriti jeste analitika: tečna hromatografija visoke rezolucije (HPLC) za čistoću, masena spektrometrija za identitet i sertifikat analize koji te nalaze objedinjuje. Šta je peptid u hemijskom smislu objašnjava tekst šta su peptidi.

Dozvola za lek izdaje se za konkretan lek, a ne za zemlju porekla. U Srbiji je nadležna Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), i nijedno od jedinjenja pomenutih u ovom tekstu nema tamo status registrovanog leka.

Materijali koji se stavljaju u promet kao istraživački nisu lekovi, nemaju odobrenu primenu kod ljudi i nisu namenjeni ljudskoj ni veterinarskoj upotrebi. Uslovi su opisani u izjavi o istraživačkoj nameni; hemijski podaci po jedinjenju nalaze se u katalogu i pratećim vodičima.

Za sintetički peptid dokumentacija odgovara na tri pitanja: koji je molekul u pitanju (sekvenca, CAS broj, molarna masa), koliko ga ima u odnosu na nečistoće (čistoća po HPLC nalazu) i pod kojim uslovima se čuva. Sve troje vezuje se za broj serije.

Za hidrolizat takav nalaz po prirodi stvari ne postoji, pa ga ne treba ni očekivati ni tražiti — što je samo po sebi dovoljan razlog da se dve grupe ne porede kao da su ista stvar. Za pregled toga kako se pojedine peptidne klase pojavljuju u proizvodima na srpskom tržištu, videti i tekst o klasama koje se prodaju kao preparati za mršavljenje.